Arnes

Ova je rasejanje. Rasejavam se. Rasejano posmatram najzanimljivije. Ne sećam se skoro ničega. Boli me rana. Zvono, tuš, kafa, kola, gužva, posao, zima, gužva, kuća. Nedeljom crkva.

Reči se ne sećam. Samo velike reči sa prizvukom tmurnog se odbijaju od stranice pamćenja.

Zvono, tuš, kafa…

Nedelja. Danas idem do crkve. Arnes je svake nedelje u crkvi. Ja ne ulazim. Samo stojim ispred i čekam.

A lepa je crkva. Ima nekako sjaj pekarskog krompira i toplotu pećnice. Nema miris.

Grickam nokte. Gadna navika. Već me bole vrhovi prstiju a tek treba da idem do crkve. Misa traje bar sat vremena.

Majka i otac su nedeljom u crkvi na drugom kraju grada. Svake nedelje im objašnjavam da je ova mnogo bliža.

Već pet godina oni misle da sam nedeljom u crkvi na misi. Ušao sam jednom. Bila je prazna i nekako

zelena iznutra. Obišao sam je i razgledao. Nikada nisam posle toga ušao tamo opet. Jednom zamalo. Onda kada su velika vrata zaljuljana od vetra uštinula prst Arnes. Viknula je i briznula u plač. Potrčao sam ali ju je njen otac poljubio u prst i zagrlio. Ona se brzo smirila.

Pada kiša. Nemam kišobran. Samo nekakvu kabanicu koju sam ukrao iz prodavnice kišobrana.

„Ispravljam žice, ušivam Vaše ambrele.“, stoji i danas na jednom izlogu niz ulicu. Ispred tog izloga je parče betona koje je ostalo musavo. Ma, bezbroj puta su ga sređivali. Komšije veruju da je tu centar pozemnih voda i da se to nikada neće moći popraviti jer se pojavljuju novi kanali ispunjeni vodom ispod tog dela ulice.

Verovatno.

Ušao sam u pasaž i zapalio cigaretu. Prodavačica slatkiša gricka čokoladne kuglice i ne primećuje me iako smo svega na metar razmaka. Gledam je kroz staklo. Musava je od čokolade. Smešno.

Okrećem se ka izlazu i gazim opušak. Arnes i njeni roditelji kreću u crkvu. Danas nema puno ljudi na trgu, valjda zbog kiše. Tri crna kišobrana i devet prodavača na uličnim tezgama.

„Naar upola cene! Podam samo da prodam.“, viče jedan.

Tri kišobrana idu ka njemu.
Agnes i njeni roditelji zastaju na kratko ispred te tezge pa nastavljaju. Nisu ništa kupili. Stižemo do crkve. Ušli su.

Ako danas misa bude trajala bar pet minuta kraće stići ću na most baš kada bude prolazio novi brod. Danas ga porinjavaju. Mora tuda proći. Ali, Arnes se poslednjih dana aktivirala pa me ne bi čudilo da i večeras odluči da izađe u šetnju. Bar da stignem do mosta da vidim brod pa ću se vratiti.

Menjam bateriju na mikrofonu. Šum u ušima. Device working properly. Mrzim ovaj deo.

Gledam ka kanalu. Ljudi su već počeli da se okupljaju. Čekaju novi brod.

Moram da preplivam ovaj kanal jednom. Obećavam sebi već godinama da ću to uraditi i nikako.

Arnes izlazi petnaest minuta ranije sa mise. Sama je. Pogledom me traži. Našla me je. Poziva me.

Prilazim. Pruža mi ruku. Pada. Nož. Krvari. Zovem pomoć. Odvoze je u bolnicu. Umire.

Nisam video brod.